Čiča Gorio spada u obaveznu lektiru,
ali nije jedna od onih dosadnih lektira koje se kanite da pročitate. Ovo je
remek delo sa jakom porukom i definitivno ostavlja dobar utisak nakon čitanja. To je priča koja govori o očinskoj ljubavi prema ćerkama i o tome koliko su
roditelji spremni daleko da idu da bi pomogli svojoj deci.
Pripovedač
je mladi student Ežen de Rastinjak koji dolazi u Pariz radi studija. On odseda
u pansionu gospođe Voker, zajedno sa drugim stanarima. Vremenom, Ežen gubi volju
za studijama i pokušava da se uvuče u visoko društvo. On pritom govori i o
dešavanjima u pansionu. Jedan od stanara je penzionisani fabrikant rezanaca Žan
Joahim Gorio. Da, to je Čiča Gorio.
Gorio
je tip poštenog čoveka u moru prevaranata i lažljivaca. On predstavlja zrno nade
u pokvarenom svetu. U ovom delu se opisuje Gorioovo propadanje. On je dao sve
što je ima i da ima još nešto i to bi dao kako bi pomogao svojim ćerkama. One
su udate u bogate kuće i uklopile su se na neki način u to pokvareno društvo, nemaju
obzira i iskorišćavaju svog oca.
Za
to vreme propada i mladi Rastinjak jer sve više zaboravlja zbog čega je došao u
Pariz. On se prepušta slatkom buržujskom životu i uživanjima i zaboravlja prave
vrednosti. To je jedna od glavnih poruka ovog dela. Ne treba zaboraviti gde ste
se i zbog čega uputili.
