Onore de Balzak – Čiča Gorio

 

Čiča Gorio spada u obaveznu lektiru, ali nije jedna od onih dosadnih lektira koje se kanite da pročitate. Ovo je remek delo sa jakom porukom i definitivno ostavlja dobar utisak nakon čitanja. To je priča koja govori o očinskoj ljubavi prema ćerkama i o tome koliko su roditelji spremni daleko da idu da bi pomogli svojoj deci.

Pripovedač je mladi student Ežen de Rastinjak koji dolazi u Pariz radi studija. On odseda u pansionu gospođe Voker, zajedno sa drugim stanarima. Vremenom, Ežen gubi volju za studijama i pokušava da se uvuče u visoko društvo. On pritom govori i o dešavanjima u pansionu. Jedan od stanara je penzionisani fabrikant rezanaca Žan Joahim Gorio. Da, to je Čiča Gorio.

 

Gorio je tip poštenog čoveka u moru prevaranata i lažljivaca. On predstavlja zrno nade u pokvarenom svetu. U ovom delu se opisuje Gorioovo propadanje. On je dao sve što je ima i da ima još nešto i to bi dao kako bi pomogao svojim ćerkama. One su udate u bogate kuće i uklopile su se na neki način u to pokvareno društvo, nemaju obzira i iskorišćavaju svog oca.

Za to vreme propada i mladi Rastinjak jer sve više zaboravlja zbog čega je došao u Pariz. On se prepušta slatkom buržujskom životu i uživanjima i zaboravlja prave vrednosti. To je jedna od glavnih poruka ovog dela. Ne treba zaboraviti gde ste se i zbog čega uputili.

Markus Zusak - Kradljivica knjiga

Ovo je jedna od onih knjiga prema kojima ne znate šta osećate, ali definitivno ostavlja utisak na Vas i definitivno je da NEŠTO osećate. Hm. Pomešana osećanja rekla bih. 

Kada sam počela da čitam, nisam mogla da pretpostavim kako će se priča razvijati. Brilijantnost ove knjige leži u tome što je pripoveda ni manje ni više nego Smrt. Da, Smrt. Ona je tu. Vreme dešavanja je naravno Drugi svetski rat i mesto je naravno nacistička Nemačka. Problem je što mrzim rat. I što mrzim nacističku Nemačku. Ali, nastavila sam da čitam. Priča prati (da ne kažem Smrt prati) devojčicu po imanu Lizel. Na putu za hraniteljsku porodicu Smrt joj uzima brata. Lizel sama dolazi u ulicu Himel. Biće napeto, da, da. 

Lizel tu upoznaje svoje nove „roditelje“ i nove prijatelje. Naravno, uvek ima onaj jedan prijatelj koji se izdvaja – Rudi. Dok Lizel počinje da se uklapa u novu okolinu, počinje i rat da se zahuhtava. Ovo nije jedna od onih priča o ratu iz ugla Jevreja. Ovo je priča o ratu iz ugla Nemaca. Ali, ovo nije priča koja slavi nacističku Nemačku i progon Jevreja, već priča koja pokazuje da je u ratu teško, sa koje god da ste strane. Pokazuje da su postojali i oni Nemci koji su bili dovoljno hrabri da sakriju nepoznatog Jevrejina u podrumu i da se krišom bore protiv partije. Čak i dok je Hitler pobeđivao na frontovima, stanovnici ulice Himel su polako padali u bedu. 

 

Dok sam čitala, prosto sam se saživela sa stanovnicima ulice Himel. Kao da sam bila tu. Osetila sam njihov strah zbog onoga što ih čeka. Kada završite čitanje ove knjige (i prethodno preplačete polovinu iste) shvatite da je to surova realnost.  Ja verujem da su nekad zaista postojali jedna ulica Himel, jedna devojčica, njeni roditelji, jedan Jevrejin, jedan Rudi. Možda oni nisu stvarni, ali njihova priča i sudbina jesu jer su to priča i sudbina miliona ljudi širom sveta koji su živeli za vreme rata. To je činjenica koja šokira. Jednostavo Vas parališe strah jer znate da su se takve stvari zaista dešavale i da se isto tako mogu ponoviti.

En Bronte - Stanarka napuštenog zamka

Što se tiče mog književnog ukusa, prava sam svaštara! Volim kako klasike, tako i s vremena na vreme trivijalnu literaturu, čisto da odmorim mozak.
Jedna od knjiga koje sam nedavno pročitala, a koja je na mene ostavila utisak jeste „Stanarka napuštenog zamka“ od En Bronte. Moram reći da sam fan Bronte klana i da svakom knjigom postajem sve veći. Ova knjiga poput „Orkanskih visova“ sadrži nešto što prosto ne da da je ispustite iz ruku. Ono što se meni jako sviđa kod ove knjige jeste način na koji je napisana.

Zapravo se radi o fiktivnim pismima koje Gilbert Markem, sada čovek u godinama, šalje svom prijatelju Halfordu. Priča ide retrospektivno. On polazi od vremena kada je živeo sa svojom porodicom (majkom, bratom i sestrom) i opisuje svoje okruženje – mesto u kojem živi, porodice sa kojima je u kontaktu, kao i njihove međusobne odnose. Zaplet počinje kada se u do tada napušteni zamak Vejldfel doseljava misteriozna udovica – gospođa Greem sa svojim sinom. Ona privlači pažnju svih varošana i o njoj se javljaju razne priče. Gilbertu je ona u početku odbojna, ali ubrzo pokušava da postane prijatelj sa njom kako bi rasvetlio njenu tajnu.
Od jednog trenutka autorka otvara drugu priču koja teče u okviru prve priče. Glavna ličnost je ovaj put upravo gospođa Greem i priča ide iz njene perspektive – zapravo se radi o njenom dnevniku. Njena povest počinje danom kada ona stasa za udaju a završva se sadašnjošću, odnosno trenutkom u kojem je stala prva priča. U ovom delu otkriva se ko je ona zapravo i šta je do tad proživela. Čitaocu se pruža na uvid njena prošlost koja je jako dobro opisana da omogućava da se sa njom poistovetite i osetite sve ono što je ona osećala u određenim trenucima. Nakon toga se nastavlja prva priča.

Dok sam čitala moja osećanja su se mešala. I ja sam, zajedno sa Gilbertom, pokušala da dokučim gospođu Greem i da naslutim kraj. Ovo je knjiga koja Vas do kraja drži napetim i gde do poslednje stranice ne znate ishod dešavanja. Iako Šarlot važi za najboljeg pisca među njima, mislim da je En ovo napisala maestralno. Kada pročitate mnogo knjiga shvatite da više nije doboljno da knjiga ima dobru priču, već da je neophodno da delo bude jezički i stilski dobro potkovano.
Za one koji žele da pogledaju sadržaj, kritike i ocene knjige: https://www.goodreads.com/book/show/337113.The_Tenant_of_Wildfell_Hall