Ovo
je jedna od onih knjiga prema kojima ne znate šta osećate, ali definitivno
ostavlja utisak na Vas i definitivno je da NEŠTO osećate. Hm. Pomešana osećanja
rekla bih.
Kada
sam počela da čitam, nisam mogla da pretpostavim kako će se priča razvijati.
Brilijantnost ove knjige leži u tome što je pripoveda ni manje ni više nego
Smrt. Da, Smrt. Ona je tu. Vreme dešavanja je naravno Drugi svetski rat i mesto
je naravno nacistička Nemačka. Problem je što mrzim rat. I što mrzim nacističku
Nemačku. Ali, nastavila sam da čitam. Priča prati (da ne kažem Smrt prati)
devojčicu po imanu Lizel. Na putu za hraniteljsku porodicu Smrt joj uzima
brata. Lizel sama dolazi u ulicu Himel. Biće napeto, da, da. 
Lizel
tu upoznaje svoje nove „roditelje“ i nove prijatelje. Naravno, uvek ima onaj
jedan prijatelj koji se izdvaja – Rudi. Dok Lizel počinje da se uklapa u novu
okolinu, počinje i rat da se zahuhtava. Ovo nije jedna od onih priča o ratu iz
ugla Jevreja. Ovo je priča o ratu iz ugla Nemaca. Ali, ovo nije priča koja
slavi nacističku Nemačku i progon Jevreja, već priča koja pokazuje da je u ratu
teško, sa koje god da ste strane. Pokazuje da su postojali i oni Nemci koji su
bili dovoljno hrabri da sakriju nepoznatog Jevrejina u podrumu i da se krišom
bore protiv partije. Čak i dok je Hitler pobeđivao na frontovima, stanovnici
ulice Himel su polako padali u bedu. 
Dok
sam čitala, prosto sam se saživela sa stanovnicima ulice Himel. Kao da sam bila
tu. Osetila sam njihov strah zbog onoga što ih čeka. Kada završite čitanje ove
knjige (i prethodno preplačete polovinu iste) shvatite da je to surova
realnost. Ja verujem da su nekad zaista
postojali jedna ulica Himel, jedna devojčica, njeni roditelji, jedan Jevrejin,
jedan Rudi. Možda oni nisu stvarni, ali njihova priča i sudbina jesu jer su to
priča i sudbina miliona ljudi širom sveta koji su živeli za vreme rata. To je
činjenica koja šokira. Jednostavo Vas parališe strah jer znate da su se takve
stvari zaista dešavale i da se isto tako mogu ponoviti.
Нема коментара:
Постави коментар