Replay, replay, replay

Svima nam je nekada potrebno dugme za replay. Zamislite da doživite neki prelep trenutak i ponovite ga iznova. I iznova. I iznova. A bandži skok? Nalet adrenalina, uzbuđenje, vrisak. Putovanje? Šetnja ulicom, zalazak sunca na plaži, ukus i miris nove države i dah nepoznatog.

Postoji toliko stvari koje ne možemo sebi priuštiti da ponovo doživimo. Vratiti se na mesta koja su na nas ostavila lep utisak, u vreme kada smo bili srecni. Lično bih ponovila mnogo stvari. To je kao kada iznova čitete omiljenu knjigu ili gledate omiljeni film. Shvatite svaki put nešto novo, što prethodni put niste primetili. Sitnice koje su Vam prethodno promakle, samo ne nižu. Nasmejete se iznova na neku šalu, ponovo se rastužite, rasplačete na tužan ili vrisnete od sreće zbog lepog kraja. Ali bitno je da osećate. 

Kao što rekoh, neke stvari ne možemo ponoviti, ali neke i možemo. I dok ovo pišem, puštam novu omiljenu pesmu na replay. Ona u meni budi neki poseban osećaj. Neke sitnice jednostavno nose u sebi čudnu moć koja nas pokreće. Zato, nađite svoju i pritiskajte replay dokle god Vas čini srećnom.

Reč - dve

Ovaj blog počinjem da pišem jer želim da svoje mišljenje podelim sa ostatkom sveta. Nije važno da li će me neko čitati ili ne. Važno je da imam potrebu nešto da kažem i da nameravam da iskoristim svoje pravo na slobodu govora i izražavanja. Moje misli su kao vetar. Nekada su burne, kao tornado koji ruši sve pred sobom i ne daju mi mira, a nekad su lake kao povetarac i ne postoji lepši osećaj.

Ne mogu da kažem precizno o čemu ću pisati. Ne volim ograničenja. Biće članaka o životu - pravdi, nepravdi, ali i o knjigama, filmovima, serijama, putovanjima. Svakodnevica koja nas okružuje praćena nekom metaforom, šalom ili surovim komentarom.

Pišem jer je to najlakši način da formulišem svoje misli i shvatim ko sam ja na ovom svetu i šta želim da radim u životu. Želim da se moj glas čuje! Ali, ne u smislu da što više ljudi vidi šta pišem, već da pišem makar i za jednu osobu koja će razumeti šta želim da kažem.

Imam dovoljno godina i zrela shvatanja, ali volim i da se igram. Reči su kao slagalica – bitno je znati kako da ih sklopiš. Znate one velike slagalice od hiljadu delića? Ovaj moj pokušaj je baš to. Pa, da počnem...