Svima
nam je nekada potrebno dugme za replay.
Zamislite da doživite neki prelep trenutak i ponovite ga iznova. I iznova. I
iznova. A bandži skok? Nalet adrenalina, uzbuđenje, vrisak. Putovanje? Šetnja
ulicom, zalazak sunca na plaži, ukus i miris nove države i dah nepoznatog.
Postoji
toliko stvari koje ne možemo sebi priuštiti da ponovo doživimo. Vratiti se na
mesta koja su na nas ostavila lep utisak, u vreme kada smo bili srecni. Lično
bih ponovila mnogo stvari. To je kao kada iznova čitete omiljenu knjigu ili
gledate omiljeni film. Shvatite svaki put nešto novo, što prethodni put niste
primetili. Sitnice koje su Vam prethodno promakle, samo ne nižu. Nasmejete se
iznova na neku šalu, ponovo se rastužite, rasplačete na tužan ili vrisnete od
sreće zbog lepog kraja. Ali bitno je da osećate.
Kao
što rekoh, neke stvari ne možemo ponoviti, ali neke i možemo. I dok ovo pišem,
puštam novu omiljenu pesmu na replay. Ona u meni budi neki poseban osećaj. Neke
sitnice jednostavno nose u sebi čudnu moć koja nas pokreće. Zato, nađite svoju
i pritiskajte replay dokle god Vas čini srećnom.
Replay dugme, ha? Bilo bi lepo da ga imamo, ali je bolje što ga ipak nemamo. Ovako smo konstantno podstaknuti da tražimo, stvaramo lepe trenutke i da ih iskusimo jedan za drugim. Nikada nam ih nije dovoljno. Ružne uspomene vremenom izblede, sve dok nam ne ostanu samo one lepe(lepše). Ljudi su svakako skrojeni zgodno... Nemoj gledati jedan film više puta, gledaj više filmova.
ОдговориИзбришиOmašio si profesiju - trebao si ići u filozofe :)
ОдговориИзбриши